Версајски дворац
Версајски дворац (франц. Château de Versailles, Palais et parc de Versailles) је била резиденција француских краљева Луја XIV, Луја XV и Луја XVI. Смештена је код града Версаја југозападно од Париза. Овај дворац-споменик је чувен у свету по својој лепоти, као и по значајним догађајима који су се ту одиграли. Краљеви су са својим дворјанима били становници дворца од 1682. до 1789, са изузетком неколико година у периоду регентства Филипа, војводе Орленског (1715-1723). Версај је постао симбол врхунца француске монархије.
Дворац Версај је настао као ловачки дворац Луја XIII, који су од 1661. значајно доградиле архитекте Луја XIV: Луј ле Во, Франсоа Дорбеј, Жил Арден-Мансар и Робер де Кот. Унутрашњу декорацију је дизајнирао Шарл Лебрен, а паркове Андре ле Нотр. Унутар зидина Версаја може стати око 6.000 људи, а дворац украшавају многобројне фонтане и предивно зеленило. Површина дворца је 67.000 m², а у њему се налази око 2.000 уметничко-историјских предмета. Парк дворца Версаја простире се на 815 хектара (8000 пре револуције), од чега су 93 хектара вртови. Он обухвата више објеката и локација као што су велики и мали Тријанон, краљичино село, велики и мали канал, менажерија, оранжерија и Швајцарско језеро.
Бошко Палковљевић Пинки
Бошко Палковљевић Пинки (Манђелос код Сремске Митровице, 14. децембар 1920 — Мала Ремета код Ирига, 10. јун 1942) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Као ученик Државне средње техничке школе у Новом Саду, 1940. године је постао члан СКОЈ-a. Децембра исте године је био један од организатора штрајка ученика ове школе. Почетком 1941. године био је ухапшен и искључен из школе, под оптужбом за комунистичко деловање.
У току Априлског рата, као добровољац се прикључио војсци, али је убрзо био заробљен. Успео је да побегне из сабирног логора за заробљенике и вратио се у родно место где се укључио у припреме за организовање устанка. У лето 1941. године био је један од првих сремских партизана, а августа 1941. је учествовао у организацији бекства затвореника-комуниста из затвора у Сремској Митровици. Крајем 1941. године био је од стране Окружног комитета КПЈ за Срем послат као курир у источну Босну, где је након скоро месец дана путовања, јануара 1942. године на Романији успео да пронађе Врховни штаб и Централни комитет КПЈ. Тада је врховном команданту Јосипу Брозу Титу пренео информације о Народноослободилачкој борби у Војводини. Био је један од првих диверзаната у Војводини. Извршио је више смелих акција и диверзија на железничким пругама у Срему. Више пута се истицао у борбама са усташама и Немцима и још за живота је међу сремским партизанима постао легендарна личност. Погинуо је јуна 1942. године у борбама с Немцима на Фрушкој гори.
Дискографија Витни Хјустон
Америчка певачица Витни Хјустон (1963—2012) објавила је седам студијских албума, шест компилација, два саундтрек албума, седам ЕП-ова и педесет и седам синглова. Године 1985. објавила је први студијски албум под називом Whitney Houston. Албум је провео 14 недеља на првом месту америчке листе Билборд 200 и награђен је тринаестоструким платастим сертификатом од стране Америчког удружења дискографских кућа, са 23 милиона продатих примерака. На албуму се нашло пет синглова, а три су била на америчкој листи Билборд хот 100
Према Америчком удружењу дискографских кућа, Хјустонова је ритам и блуз певачица која је продала највише албума у 20. веку и четврта музичарка са највише продатих албума у Сједињеним Државама. Укупно је продала 16,5 милиона синглова, више него било који други соло уметник икада. Хјустонова је једна од најуспешнијих поп музичара свих времена, са око 170—200 милиона продатих албума широм света.
Вести
- 3. октобар — Шведски генетичар Сванте Пебо добио је Нобелову награду за физиологију или медицину за свој рад на пољу еволуционе генетике код човека.
- 1. октобар — Најмање 125 особа је погинуло након стампеда који је избио после фудбалске утакмице индонежанске лиге у јаванском граду Маланг.
- 1. октобар — Женска кошаркашка репрезентација Сједињених Америчких Држава освојила је Светско првенство победивши у финалу Кину резултатом 83 : 61.
- 30. септембар — Русија је анектирала делимично окупиране украјинске области Луганск, Доњецк, Запорожје и Херсон после одржаних референдума.
- 25. септембар — Коалиција десног центра освојила је већину места у скупштини на општим изборима у Италији.
- 25. септембар — Млади ватерполисти Србије надиграли су селекцију Шпаније са 9 : 8 у финалу јуниорског првенства Европе.
- 23. септембар — На протестима у Ирану, који су избили због смрти Махсе Амини, страдало је више од 30 људи.
7. октобар
- 1571 — Шпанска и млетачка морнарица потукле су код Лепанта у југозападној Грчкој турску флоту.
- 1813 — Падом Београда у турске руке угушен је Први српски устанак.
- 1908 — Након ослобађања од турске власти, Крит се ујединио са Грчком.
- 1919 — Основана је холандска авионска компанија KLM, најстарији постојећи авио превозник у свету.
- 1940 — Немачка је у Другом светском рату окупирала Румунију и преузела контролу над њеним нафтним пољима.
- 1949 — На подручју совјетске окупационе зоне проглашена је Немачка Демократска Република са председником Вилхелмом Пиком и премијером Отом Гротеволом.
- 2001 — САД и Велика Британија су почеле ваздушне нападе на Авганистан због одбијања авганистанских власти да изруче Осаму бин Ладена.
Да ли сте знали
- … да човек у просеку изговори око 31.500 речи дневно?
- … да се McDonald's-и у Индији не служе хамбургере, због хиндуистичког веровања да је крава света животиња? Уместо хамбургера, служи се „махараџа мек”, сендвич с јагњетином.
- … да је британска краљица Викторија (на слици), како би онемогућила шпијунирање својих писама и краљевских аката, користила за упијање мастила посебну црну хартију?
- … да сваки човек дневно направи око 2,5 килограма отпада?
- … да је Марсељ најстарији град у Француској? Основали су га Грци око 600. године пре н. е. као град Масалија.
- … да се Филипини састоје од 7.641 острва?
- … да је прва употреба псовке „ф*к“ на филму била у остварењу М*А*S*H из 1970. године?
Изабрана слика
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији може слободно мењати свако.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 59,6 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 663.000 на српском језику.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ или да се обратите свом ментору.
Заједница
До сада су на Википедији на српском језику 313.123 корисника отворила налог, а од тога је 757 активно. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.
Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.
Википедијом руководи Задужбина Викимедија, некомерцијална организација која управља и низом других пројеката:
Викиречник слободни речник
Викицитат слободни цитати
Викикњиге слободни уџбеници
Викизворник слободна библиотека
Викиновости слободне вести
Викиверзитет слободни материјали за учење
Викиврсте директоријум врста
Медијавики развој вики софтвера
Википодаци слободна база знања
Викиостава слободно складиште медија
Википутовање слободни водич за путовања
Метавики координација заједнице и документација